GALOP

    Smrklo se, dobro se smrklo bilo
    i samo se čekalo da pukne, mukne il` jaukne 
    nebo od težine.
    Čovjek i konj niz polje domu svom žurili.
   Ućutale se ptice u prisoju. Zaboravile,
    čudno, zaboravile pjesme da otpoju pa se stide.
   Čovjek i konj; niz polje.
   Svejedno im je šta ih čeka, štala il kuća,
   kuća il štala; samo kad bi kiša stala,
   dok oni prođu. Čovjek i konj niz polje.
   Miris ražanog hljeba iz daljine podsjećao
   na otavu, suvu ilindansku. Čovjek i konj,
   konj i čovjek, smijali se.
   Mamile, strasno mamile kobilja bedra i ženske sapi,
   ko krupneniske kapi što zemlja ište.
   Žurili, niz polje žurili,
   Dva konja u galopu.